Milić je, za serijal Press Extra, ukazao da lažnim vestima pogoduje i prevelika inflacija profesionalnih novinara.
Danas se svako naziva novinarom, predočio je Milić i napomenuo da u namernom plasiranju netačnih vesti nema ni malo profesionalizma. niti etike.
Prema njegovoj oceni, u Srbiji postoje jaki mediji koji su pod kontrolom vlasti, sa jasno definisanim načinom kako će izveštavati o nekom događaju.
Uglavnom je fokus na nečemu što izgleda dobro, ali je u suštini marginalno, objasnio je Milić i, kao primer, pomenuo mladića koji je tokom protesta ušao u Radioteleviziju Srbije sa motornom testerom.
On smatra da u drugi plan pada šta ona zapravo simbolizuje, jer je vlast u Srbiji tu sliku iskoristila da celokupni događaj prikaže u najgorem svetlu, kao neviđeno nasilje.
Problem lažnih vesti je globalni fenomen, i upravo bi ta globalnost trebalo da bude u pozadini borbe protiv lažnih vesti, izjavilo je Milić novinarki Sandri Krstanović Živković.
Kako je upozorio, lažne vesti utiču na najbanalnije stvari ljudskog života i zato je važno boriti se protiv njih.
Za njega je bitan element borbe i ojačavanje svesti ljudi da nije svaki izvor pouzdan i da nije istina sve što se pojavi na društveninm mrežama.
Problem je što se u Srbiji još neguje nasleđe da ono što „izađe“ iz televizora i što je partija rekla predstavlja apsolutnu i čistu istinu, naglasio je Milić.
On misli da ljudi još nisu postali racionalani politički glasači, nego su oduvek bili emotivni navijači neke stranke.
Za Milića je takva atmosfera plodno tlo za cvetanje potpuno različitih informacija, koje će svaki pojedinac da percipira kao tačne.
„Protiv lažne vesti se možemo izboriti samo ako pobedimo tu naviku da verujemo svemu što vidimo„, zaključio je Milić.
FONET
