Devet nedelja je prošlo otkad nema emisije Utisak nedelje.
Danas, kao i prvog dana dana nema odgovora šta je sa tom emisijom.
Za ovih devet nedelja imali smo dva protesta ispred zgrade televizije B92, nekoliko intervjua autorke emisije, nekoliko saopštenja B92 ali zvaničnog odgovora nema.
Utisak nedelje je emisija koju misleći ljudi nisu propuštali.
U nekom svom ranijem tekstu sam je uporedio sa Agorom, trgom na kome su slobodni ljudi raspravljali o stvarima koje se tiču opšteg dobra zajednice.
Tako je i bilo. Više od dve decenije. Neki su je voleli, neki kritikovali, pojedini i prezirali ali su je gledali.
Lično, nisam propuštao. Smatrao sam to građanskom dužnošću. Naravno, kad sam mislio da je trebalo kritikovati, kritikovao sam.
Slučaj sa Utiskom, opet lično, a nadam se da mnogi dele to mišljenje, je slučaj srpskih medija. Generalno.
To je tema ZA medije a ne protiv. To je tema slobode.
Zato mi je bilo važno da saznam šta je sa Utiskom.
Pošto sam manjkao sa informacijama pozvao sam Olju Bećković da se raspitam. Rekla je: čekamo odgovore.
Predložio sam da, ako hoće, bude moj gost bloger. “Volim pitanja, pitajte i slobodno sve objavite”, rekla je.
U utorak (4.novembar) PG Mreza i Vi obavestili ste javnost da ste pozvali predsednika Borda direktora TV B92 Verana Matića, izvršnog direktora Stefanosa Papadopulosa i direktorku korporativnih i regulatornih poslova Antena Grupe za jugoistočnu Evropu Manju Grčić da 9. novembra gostuju u emisiji “Utisak nedelje”.
Šta su vam odgovorili? Hoće li doći?
Do sada imamo samo odgovor direktorke korporativnih i regulatornih poslova Antena Grupe za jugoistočnu Evropu Manje Grčić da, naravno, neće doći.
Istina, taj odgovor nije stigao nama, ali jeste objavljen u službenom glasniku Informer, što svakako ima veću specifičnu težinu.
Kako ste ih kontaktirali, telefonom, zvaničnim dopisom? Pitam Vas to jer možda još čekate odgovor nekog od njih?
Imam utisak da se sve vrti oko tumačenja i upotrebe reči naravno.
Naravno da smo poslali zvanični dopis. Naravno da smo očekivali i da još uvek očekujemo odgovor. Naravno da takav poziv ne bismo uputili da nemamo važeći ugovor. Naravno da verujemo da i B92 i PG Mreza duguju javnosti odgovor na pitanje: Ko je zabranio Utisak nedelje?
Utisak je da sa druge strane sede ljudi koji suprotno od nas misle da, naravno, ne treba da odgovore, da, naravno, nemaju obavezu poštovanja ugovora, da, najnaravnije, moraju zauvek da sakriju odgovor na pitanje: Ko je zabranio Utisak?
Vi ste ovaj poziv uputili u utorak ali dok vas sad nisam pozvao nisam uspeo nigde da čujem, vidim ili pročitam informaciju šta je bilo sa odgovorima na taj poziv. Nište se javljali kolegama ili vas niko nije zvao?
Naravno da me niko nije zvao, naravno da ta vest skoro da nije videla svetlost štampanih izdanja, a šta je u svemu tome naravno, ja ,naravno, ne razumem.
Mogu samo da zamislim trijumf kreativnih direktora ovog projekta deratizacije slobodnog mišljenja. Zamišljam ih kako dižu čaše u vis, kucaju se, a dok se gledaju u oči, jedan drugom namiguju: Šta sam ti rekao, ajde kaži, jesam ti reko, trajaće dve tri nedelje i bella ciao, muzika, dođi vamo, znaš onu bella ciao,uahahahaha, …
Naravno da su sve unapred znali. I ko smo. I kakvi smo. I koliko nas je.
Kad su NUNS i UNS a kasnije i PG Mreža pozivali građane da dođu na Utisak ispred zgrade B92 bio je popriličan broj ljudi. Bilo je reakcija i na društvenim mrežama ali kako vreme odmiče sve manje imamo informacija ali i sve manje interesovanja.
Dugo ste u ovom poslu pa sigurno znate odgovor zašto deluje da su ljudi oguglali, umorni, prilagodljivi…? Ili nisu ništa od pobrojanog već im treba neko da ih pozove, usmeri, pokrene?
Ljudi su ubijeni u pojam. Dok o tome nisu imali pojma, još su se batrgali. Ako pogledate šta se sve desilo proteklih mesec dana, a šta će biti sutra i prekosutra, jasno vam je zašto ne sme da postoji Utisak nedelje.
Batinanje mozga se okrenulo na maksimalno ubrzanje.
Gde god da se okrenete, vrišti Ponženje.
Pogledajte jučerasnje zasedanje Odbora za kulturu, samo prvih deset minuta, dovoljno je.
Nemamo mi više snage ni da budemo uvređeni, samo poniženi. Ubijeni u pojam.
Nekad smo se bavili visokim raspravama, što sam ja ispadao budala da plaćam pretplatu, a sad nikom nista.
Danas je pitanje što sam ja ispadao budala i prao zube i ruke.
Sve je toliko uproštaćeno, da i na rasprave o plagiranim doktoratima gledamo s nostalgijom na davna vremena kad nas se još nešto ticalo.
Za ono vreme kad su se rađali novi mediji kao argument kažu kako onda je bilo novca od donacija spolja. Ali u nekom od prošlih brojeva Vremena profesor Vladeta Janković nas podseti na primer profesora koji su rekli: Ne.
Dakle, oni su u jednom trenutku bili na ulici. Zašto danas intelektualci ćute ili ako i progovore imamo unisono mišljenje?
Izvinite što ću to reći. To je zato što danas više nema nikakve nade. Koga se više tiče šta je rekao Vladeta Janković, pored živog Zorana Babića.
Neće biti da nismo odgovorni za to.
Mnogo smo energije i gluposti uložili u rušenje svakog autoriteta. Intervju profesora Jankovića je doživljen kao neka kometa koja se javlja na svakih 100 godina. Malo je falilo da ga čitamo sa onim naočarima s kojim smo dočekivali pomračenje meseca. Gazili smo mnogobrojne Jankoviće, a zalivali razne Basare, sad smo tu gde smo.
U ime koje budućnosti, vere i nade se danas govori: Ne?
Nekad smo protestovali protiv Miloševića, u ime budućnosti naše dece. Danas znamo da nam deca imaju budućnost samo ako ih upišemo u SNS. Druge budućnosti nema na vidiku.
Nije mali broj onih koj misle da sve počinje od slobodnih medija. Takođe, ima i oni koji neće ovakve medije kakvi su danas ali liči da bi više od slobodnih voleli svoje medije. Neki rez se mora povući. Kako?
Slobodni mediji su slobodni ljudi. Predlažem Carski rez.
Posle sedam nedelja vaš advokat Draganić je objavio da je od pravnog zastupnika B92 dobio odgovor da je ta televizija i zvanično rešila da raskine ugovor i poziv na razgovor o raskidu. Jeste li raskinuli ugovor ili on i dalje važi?
Juče sam bila pozvana na zasedanje Odbora za kulturu. Tražila sam garancije da će se deliti šećerna vata, pošto je to, od kako znam za sebe, bilo jedino što sam volela u cirkusu.
Garancije su izostale, nisam otisla, ali sam gledala. Baš me je bilo sramota. Nije tamo bilo nijednog poslanika, nijednog novinara koji je govorio laži o meni, a da nije znao da ne govori istinu.
Istina je da Ugovor nije raskinut. Važi do marta meseca.
U tom obavezujućem papiru jasno piše da se emisija emituje na osnovnom kanalu, a da B92 ima pravo da je reprizira na info kanalu. Nikakvih nesporazuma oko cene emisije nije bilo. Nikada kao razlog za promenu ugovora nije pomenut pad gledanosti ili neisplativost. Naprotiv, nuđena mi je značajno veća cena da pređem na medijski nepostojeći info kanal.
Nikada nisam dobila odgovor kako je moguće da privatni vlasnik ima interes da placa a da ne zarađuje.Takve poslovne odluke se po mom najdubljem utisku donose samo pod političkim pritiskom.
Sigurna sam da Manja Grčić o tome zna mnogo više od Verana Matića – ko je zvao, koliko puta, kad i šta je tražio.
I dobro, da ste neki od vaših gledalaca koji se javi i mora kratko i efektno da odgovori šta je sa emisijom Utisak nedelje, vaš odgovor bi bio?
Tvrdi se da emisija nije zabranjena,
Znam da ugovor nije raskinut,
Ako je verovati umrlicama u Politici, nisam umrla,
Zašto onda nema Utiska?
Za kraj, evo da ukradem ideju iz jednog teksta Teofila Pančića, hoćete li možda pozvati gospodu Kirbija, Davenporta i Vilhelma kao goste u emisiju? Bilo bi zanimljivo videti hoće li pristati da dođu. A još više šta će reći kad ne budete imali gde da ih primite. Zar ne? Ili da ih pozovete da razgovarate na ulici?
Možda je i premijer ukrao tu ideju od Teofila Pančića. Čujem da me upućuje da se obratim EU, pošto je vlasnik njihov član, pa da tamo potražim pravdu.
Radije bih pozvala premijera, ministra pravde, ministra kulture i informisanja.Vrlo mi je čudno što su izostali sa protesta ispred B92.
Šta bi bio jači dokaz da nemaju nikakve veze sa zabranom emisije, nego da su digli svoj glas za poštovanje zakona države Srbije i pravo na rad po važećim ugovorima.
