Godinama je gostovanje u emisiji „Utisak nedelje” bilo faktor inicijacije u redove srpske elite. Kroz postepeno stišavanje glasova intelektualaca i u ovoj emisiji – dok zajedno sa emisijom nisu ućutali – može se posmatrati pitanje na koje Nedeljnik iz broja u broj pokušava da pronađe odgovor: zašto elita ćuti? O ćutanju elite, za Nedeljnik govori Olja Bećković.
Da li ste kroz „Utisak” mogli da ispratite taj proces „povlačenja u sebe” intelektualaca? U kom trenutku vam je postalo jasno da je intelektualna elita postala nevidljiva?
Taj Proces je trajao. Moj utisak je da se nisu oni povukli U Sebe, povukli su se Od raznih Njih. Što je najgore, Od svih Nas, koje su pogrešno razumeli kao svoj narod kome duguju da ne ćute. Da li nam je prijatno da se podsetimo izbora u Rakovici, na kojima Šešelj pobeđuje Borislava Pekića. Nije na kraju prethodne rečenice znak pitanja, već ozbiljna tačka. Da li nam je prijatno da se setimo da je Borislav Mihajlović Mihiz pristao, zbog nas, da uđe u Parlament. Nema znaka pitanja. To su naše tačke. Koliko smo uvažili angažman akademika Predraga Palavestre, Slobodana Selenića, Milana Kurepe, doktora Obrena Popovića, Milana Popovića… Čime smo se bavili, osim da ih ubijemo U POJAM, a potom i da ih sahranimo.
„Kao što je savremena Jajinička škola konstruisala priču da nema časne elite, tako je Kumrovačka škola disidentstvo proglasila legendom i bajkom. Neće se isplatiti taj trud ni jednima, ni drugima”
„Pročitala sam da je neko već rekao da je Premijer nešto pogrešno razumeo, nije elita tu da podržava Njega, ma ko on bio, nego je obrnuto. Ja se s tim potpuno slažem. Problem je u Njegovom vinogradu”
„Kad pristojna žena odluči da se provetri na klupi u parku kod autobuske stanice posle deset uveče, neće biti baš ubedljiva u naknadnim jecajima šta joj se tamo sve dogodilo. Bojim se da danas živimo u tom parku, koji je postao jednako rizičan u dva posle podne kao i u dva posle ponoći”
Autor: Veljko Miladinović
(Deo iz intervjua)
