Izvor: N1info
Olimpijske igre su svečano zatvorene, a i pored uspeha naših sportista mediji se bave temom predsedničkih izbora i potencijalnim zajedničkim kandidatom opozicije. Novinarka produkcijske grupe Mreža, Maja Divac, kaže da je ta tema u ovom trenutku besmislena i da je jedna od onih koje se ubacuju da bi se skrenula pažnja sa pravih problema.
„Besmislena je priča o predsedničkim izborima. Ta priča je otvorena dan ili dva posle parlamentarnih izbora, a mi smo u izbornoj noći imali slučaj Savamala, kada su prekršena sva ljudska prava i zakoni. Stalno se ubacuju takve teme. Svakoga dana imamo teme koje se ubacuju da bi se javnost time zabavljala, a ne razmišljala o onome što su pravi problemi“, rekla je Maja Divac gostujući u Novom danu na N1.
Kako kaže, ne vidi razlog da se predsednik Tomislav Nikolić ponovo ne kandiduje jer posle svoje političke karijere „verovatno ne vidi sebe na nekom drugom mestu“.
„Jednom kada neko zauzme takvu poziciju, ljudi shvate kakve to nosi povlastice. Naravno to ima i stvari koje nisu baš privlačne. On tu funkciju predsednika obavlja prilično neprimetno, retko ima kontakte sa stranim zvaničnicima, retko putuje. Eto, mogao bi da ide i na sledeću Olimpijadu“, rekla je Divac.
Olimpijski i sportski duh, koji je ovih dana vladao između srpskih i hrvatskih sportista u Riju, nije se preneo i na odnose dve države, pre svega na ministre spoljnih poslova koji su nastavili prepucavanje.
„To prepucavanje između Srbije i Hrvatske, koje traje već nekoliko meseci, je jako loše. I za našu zemlju, pretpostavljam i za Hrvatsku, a jako je loše i za regionalnu saradnju. Iznenađujuće je da ministri spoljnih poslova komunicijatu na takav način. Oni su na čelu velikih ministarstava, oni su na čelu diplomatija, a ovo nije diplomatski. Vi imete suseda, između vas je ograda i svako je stao na svoju stranu ograde i viče i preti“, kaže novinarka Mreže.
Dodaje da je takvo ponašanje verovatno za domaću upotrebu, da su odgovori koji se čuju sa srpske strane loši za celo naše društvo.
„Mladi u osnovnim i srednjim školama ceo taj deo naše istorije ne uče. Oni izlaze iz škola bez saznanja šta se dogodilo i šta prethodi onome što izlazi iz usta ministara. To je strašna šteta za sve nas. Kreirate društvo u kojem takovo ponašanje ne donosi nikakvu štetu po onog ko se ponaša“, upozorava gošća Novog dana.
„Izložba pokazala da nismo u Severnoj Koreji“
Ističe da televizija ima veliku moć i da se u ono što se vidi na malom ekranu ne sumnja.
„Kada vidiš ljude bez obrazovanja i morala 24 sata na TV-u onda pomisliš da je to normalno. I pitaš se ako mogu oni, zašto ne bih mogao i ja. Mi smo takvo društvo postali“, kaže Maja Divac.
Za takvu situaciju na televiziji, kao i u tabloidima, koji su umeto uspeha Davora Štefaneka na naslovnu stranu istakli njegovo zdravstveno stanje, gošća Novog dana krivi državu i njene institucije.
„Odgovorna je država koja dozvoljava te medije, koja je dozvolila da postoji takva tabloidna štampa, da na nacionalnoj frekvenciji imamo rijalitije 24 sata. Ljudi koji moraju drugačije da reaguju i rezonuju, oni su krivi. Država je kriva i institucije koje se bave medijima. Telo za regulatorne medije ne radi svoj posao od osnivanja, već više od 10 godina. To telo je u funkciji određenigh krugova koji imaju svoje interese i oni tu njih drže odpočetka. Onda taj REM izabere članove upravnog odbora javnih servisa, pa imate u Vojvodini to što imate“, ističe Divac.
Kada je u pitanju sloboda medija u Srbiji, novinarka Mreže kaže da je nema i da cenzura postoji. Izložba „Necenzurisane laži“, pokazala je, kako kaže, ne da nema cenzure već da ne živimo u Severnoj Koreji.
„Poslednjih nekoliko godina možemo samo da konstatujemo da su se stvari pogoršale i da imamo reprizu devedesetih, što se tiče slobode medija. Izložba može da dokaže da ne živimo u Severnoj Koreji, da imamo više slobode nego tamo. Ne može da dokaže da nema cenzure“, kaže Divac.
Objašnjava da je medijski pluralizam evropski kriterijum za proveru imali cenzure, odnosno kakva je sloboda medija.
„To znači da li u jednoj sferi možete da čujete različite stavove i mišljenja, da li možete da čujete debatu o tim različitim mišljenjima. Kod nas uzmite kao primer izbore. Na javnom servisu vladajuća partija i premijer imali sve moguće vreme, a ostali su imali 30 sekundi. Nisu imali priliku da se sučele. U Srbiji postoji cenzura i tu nema spora. Ne znam kako je autor takve izložbe verovao da će građani Srbije poverovati da u Srbiji postoji sloboda izražavanja“, ističe Maja Divac.
