Autor: Katarina Živanović
Na ovaj ironičan način naša sagovornica govori o medijskoj sceni Srbije. Ne veruje da će novinari samostalnim akcijama uspeti da poboljšaju svoj položaj i izbore se za slobodu, sve dok se celokupna javnost ne ujedini i da podršku toj borbi, jer sloboda medija ne postoji zbog novinara, već društva u celini.
* Prošlo je tačno tri godine od kada se ne emituje Utisak nedelje. Da li će ta emisija ikada ponovo ugledati svetlost dana? Da li ste u međuvremenu imali neke pozive, razgovore u vezi sa emitovanjem Utiska?
– Bila su neka vremena kada su se obeležavali jubileji postojanja televizijskih emisija, ova vlast je uvela nove običaje. Umesto rođendana obeležavaju se parastosi zabranjenih i ukinutih listova i emisija. Bojim se da će na radost vlasti takve godišnjice postati jedine koje će se brojati.
* Šta se u protekle tri godine promenilo u Srbiji, kako na medijskom, tako i na društveno-političkom polju?
– Procvetalo je sve što je brižljivo negovano i zalivano. Na jednoj strani prostakluk, bahatost i arogancija, a na drugoj strah onih koji bi tome mogli da se suprotstave. Kada pominjem strah ne mislim samo na uplašenost običnog građanina. Mislim na ministre koji više ne smeju na moje SMS pozive za intervju da odgovore čak ni sa „ne“.
* Ukinut je i Kažiprst. Više nema političkog dijaloga niti debate na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Zbog čega?
– Žao mi je što ću mojim odgovorom po ko zna koji put da izazovem revolt, ali verujem da debata između ostalog nema i zato što su urednici i novinari B92 svih ovih godina ostali dosledni u ćutanju i čuvanju tajne o uslovima pod kojima su radili. Nije prirodno očekivati da o ukidanju „Kažipsta“, ostavkama urednika informativnog programa, otpuštanju novinara, ukidanju radija, pa konačno i cele televizije, govore svi osim njih.
* Da li je debata kada na TV Pink o svim temama raspravljaju Nebojša Krstić i Dragan J. Vučićević? Koji je to vid programa?
– Čini mi se da se gustina medijskog mraka koji vlada bolje vidi po tome koga gledamo i slušamo gotovo svakog bogovetnog dana nego kroz prebrojavanje proteranih sa javne scene.
* Da li je novinarstvo u Srbiji dotaklo dno? Da li je borba za slobodu štampe uzaludan posao, kao što kaže Vukašin Obradović? Jeste li bili iznenađeni njegovim činom – štrajkom glađu, kako bi ukazao na poziciju medija i novinara kod nas?
– Mislim da o novinarstvu danas više govori način na koji se najviši predstavnici vlasti ponašaju prema novinarima od toga šta mi sami pišemo, ili o čemu ćutimo. U tom smislu još nije dotaknuto dno, ostalo je još prostora. Recimo da se na konferencijama za medije pojavljuju sa „Raid“ sprejom za muve i da nas umesto da nas mlate rečima jednostavno poprskaju.
