Tekst objavljen na sajtu CENZOLOVKA.RS
Osnovni preduslov za uređivačku nezavisnost javnog medijskog servisa (JMS) u Srbiji jeste da ne zavisi od novca iz budžeta.
U zemlji sa autoritarnom vladom i istanjenom demokratskom supstancom postoji samo jedno pravilo kog bi se trebalo držati kada je reč o finansiranju javnog medijskog servisa. Finansiranje ne sme biti dominantno iz budžeta!
Poslanici u Skupštini Srbije trebalo bi da se bore za povećanje takse, a ne za njeno ukidanje, ako žele da imamo kvalitetan javni medijski servis koji publici nudi raznovrsne programe u kojima se mogu čuti različita mišljenja i u kojima se neguje debata o ključnim društvenim pitanjima.
Da bi javni medijski servis ostvarivao javni interes i bio u funkciji građana, on mora da ima uređivačku samostalnost. Preduslov uređivačke nezavisnosti jeste finansijska nezavisnost. Finansijska stabilnost JMS-a ne sme da zavisi od volje bilo koje vlade!
Nijedna autoritarna vlada u novijoj istoriji Srbije nije propustila priliku da zloupotrebi svoj položaj moćnika koji deli iz vreće i da na ovaj ili onaj način utiče na uređivačku politiku javnog medijskog servisa.
Samo u stabilnim demokratijama sa dugom tradicijom, ovakvo rešenje moglo bi da se primenjuje bez straha da će biti ugrožena osnovna ljudska prava, kao što su pravo na slobodno izražavanje i objektivno i kvalitetno informisanje. Ali ne i u zemljama sličnim Srbiji.
I opozicija za finansiranje iz budžeta
Zanimljiva diskusija na ovu temu vodila se u srpskom parlamentu u utorak uveče (27. decembar 2016), nakon koje je usvojen predlog da građani i naredne dve godine plaćaju taksu od 150 dinara, što znači da će dominantni izvor finansiranja JMS-a i dalje biti sredstva iz budžeta.
Pojedini predstavnici opozicije usprotivili su se daljem plaćanju takse za javni medijski servis u čijim informativnim programima dominiraju politički stavovi aktuelnog premijera i vladajućeg SNS-a i u kojima nema prostora za opoziciona mišljenja.
I dobar deo opozicije veruje da bi javni servis trebalo finansirati samo iz budžeta!
Kada bi ova taksa bila ukinuta, javni servis bi zavisio isključivo od odluka vlade koja raspolaže budžetom, što bi ga dovelo u još nezgodniji položaj kada je u pitanju očuvanje uređivačke nezavisnosti.
Svaki medijski servis koji dugoročno zavisi od raspoloženja garniture na vlasti lako može da sklizne u autocenzuru i da pribegne uređivačkom konceptu u kome se favorizuje dominantna politička opcija.
Zakonsko rešenje da građani plaćaju taksu ne treba ukidati, naprotiv, idealno bi bilo kada bi javni servis mogao da se finansira prvenstveno od sredstava koja se prikupe na taj način. Najbolje je kada se televizije čija je uloga da izveštavaju u interesu javnosti finansiraju od novca onih koji ih i gledaju.
Najpoznatiji javni servis koji se izdržava od pretplate sigurno je britanski BBC. (Da bi sačuvao svoju nezavisnost, BBC ne prodaje ni reklamno vreme, a pored novca od pretplate, rad ove kuće finansira se i od zarade koju BBC ostvari iz svojih komercijalnih aktivnosti.)
Problem javnog medijskog servisa u Srbiji nije u tome što se plaća taksa, već što je iznos te takse nedopustivo mali, pa javni servis ne može opstati bez para iz budžeta, što ga čini zavisnim od raspoloženja vlade, tj. vladajuće političke opcije.
Parlament ne treba da se bavi pretplatom
Zakonom o javnim medijskim servisima iz 2014. godine predviđeno je da se „osnovna delatnost javnog medijskog servisa finansira iz takse“ (član 37), kao i da visina takse ne može iznositi više od 500 dinara, koliko su građani i plaćali pretplatu koja je, na predlog premijera, ukinuta 2014.
Kada bi se plaćala taksa od 500 dinara, javni servis bi, samo od ovog izvora, godišnje imao na raspolaganju oko 120 miliona evra, što je neuporedivo više od iznosa kojim na godišnjem nivou sada raspolaže.
Prema rečima ministra Vukosavljevića, izgovorenim u parlamentu, ukupna sredstva za JMS sada iznose „jedva 70 miliona evra“ i to kada se saberu i prihodi od takse, iz budžeta i od oglašavanja.
Nije teško zamisliti koliko bi se tek unapredila finansijska stabilnost RTS-a i RTV-a kada bi pretplata (ili taksa) bila jednaka onoj u Hrvatskoj ili Sloveniji, gde građani plaćaju nešto više od 10 evra mesečno. To bi i dalje bilo bar za 50 odsto manje od mesečnog iznosa koji više od polovine domaćinstava u Srbiji izdvaja za kablovsku televiziju.
Poslanici ne treba da traže ukidanje takse i da prete da je neće više plaćati. Sasvim suprotno, treba da nađu načina da izdejstvuju povećanje takse ukoliko žele javni servis sa nezavisnom uređivačkom politikom.
U stvari, o visini takse ne bi ni trebalo da odlučuju poslanici. Navedenim zakonom je predviđeno da o visini takse, kao i o njenom usklađivanju, odlučuju zajednički upravni odbori RTS-a i RTV-a, pa se postavlja pitanje zašto se ovom temom uopšte bave vlada i parlament.
Da ne bude zabune, rad javnih servisa treba finansirati i iz budžeta, važno je samo da to nije isključiv ili dominantan način finansiranja. Država je, u skladu sa preporukama Saveta Evrope, ali i domaćim zakonom, dužna da vodi računa o JMS-u, da mu omogući potrebne uslove za rad, što znači i da obezbedi njegovo stabilno i dovoljno finansiranje.
To, međutim, nipošto ne sme da znači da država može na bilo koji način da utiče na njegov rad – javni servis mora da ima svoju uređivačku i upravljačku nezavisnost. Za Savet Evrope opstanak nezavisnih javnih medijskih servisa predstavlja najvažniji garant slobode izražavanja i informisanja.
EU od vlada zemalja članica i zemalja kandidata očekuje da štite model informisanja koji neguju javni medijski servisi, a ne da ga urušavaju.
AUTOR: Maja Divac
