Gostujući u emisiji „Utisak nedelje“ koju je televizija Nova S emitovala 23. juna 2024. godine, naučna savetnica Dragana Đorđević, advokat Sreten Đorđević i profesor Slobodan Vukosavić izneli su niz netačnih informacija i neutemeljenih stavova o projektu „Jadar“, koje je kompanija Rio Tinto prinuđena da demantuje.
Advokat Đorđević tokom emisije nastavio je sa iznošenjem tendencioznih i neutemeljenih informacija. Primer za to predstavljaju i ponovni netačni navodi o neodgovornom rukovanju rudarskom isplakom nastalom prilikom geoloških istraživanja. Isplaka nastala istražnim bušenjem na projektu „Jadar“ nije opasan otpad, prema Zakonu o upravljanju otpadom i pratećim podzakonskim aktima. Ovo je potvrđeno višestrukim laboratorijskim analizama i karakterizacijama tog otpadnog materijala.
Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto, upravljala je bušaćom isplakom nastalom tokom istražnih bušenja prema uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Odobrenju za geološka istraživanja koje je izdalo Ministarstvo rudarstva i energetike. Tim uslovima bilo je propisano da se odlaganje isplake vrši prema smernicama nadležnog komunalnog preduzeća iz Loznice (KJP „Naš dom“). Nadležno komunalno preduzeće odredilo je da se otpadna isplaka odlaže na namenske, uređene bazene (kasete) na gradskoj deponiji u Loznici, što je bila praksa koje smo se pridržavali. Prevoz isplake vršili su komunalno preduzeće i podizvođači opremljeni adekvatnim vozilima. Isplaka se odlagala u bazene u kojima je tečna faza isparavala, a preostali čvrsti materijal je potom korišćen za pokrivanje gradske deponije.
Kako otpadna isplaka do početka 2020. zakonski nije smatrana rudarskim otpadom, nikakve dodatne dozvole za njeno odlaganje nisu bile neophodne.
Zakonski okvir za upravljanje rudarskim otpadom promenjen je nakon 1. januara 2020. kada je počela primena Uredbe o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, kao i kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu (Sl. glasnik RS, br. 53/2017). Premda je članovima 24. i 26. ove uredbe navedeno da se ona ne odnosi na otpad nastao geološkim istraživanjima, kompanija je u januaru 2021. zatražila dodatno mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike o primeni Uredbe. Ministarstvo je u pisanom odgovoru u maju 2021. potvrdilo da se uredba odnosi i na otpadnu isplaku nastalu geološkim istraživanjima.
Od dobijanja tog odgovora nije bilo geoloških istražnih radova, pa samim tim nije bilo stvaranja nove isplake. Ukoliko bi istražni radovi ikada bili nastavljeni, kompanija bi bila u obavezi da razvije Plan upravljanja rudarskim otpadom i ispuni sve ostale uslove propisane ovom Uredbom.
Advokat Đorđević dalje navodi da kompanija skriva lokacije istražnih bušotina, sugerišući mogućnost curenja toksičnog rudarskog otpada. Ovo je u potpunosti netačno. Do donošenja Uredbe Vlade Republike Srbije o prestanku važenja Uredbe o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, urađeno je nešto više od 500 istražnih bušotina. Svi radovi su obavljeni u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uključujući i zatvaranje svake od bušotina. Prava pristupa istražnim lokacijama su uspostavljena za svaku aktivnost uz saglasnost vlasnika imovine. Podaci o uticaju na stanje vode i zemljišta, kao i o navodnom uticaju osmatračkih bunara, piezometara, javno su dostupni na sajtu kompanije. Još jednom, pozivamo advokata Đorđevića da ove tvrdnje dokaže.
Nadalje, advokat Đorđević, u tendencioznom pokušaju da dovede u pitanje kvalitet radnih nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu navodi da se ime prof. Aleksandra Đorđevića „našlo na spisku učesnika u izradi studije“. Ovoga puta još jednom ističemo da profesor Aleksandar Đorđević nije učestvovao i nije potpisnik u konačnoj Pedološkoj studiji koju je za potrebe kompanije Rio Tinto izradio Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Rio Tinto kao kompanija koja je naručilac studije nema nikakvog uticaja na zaključke same studije niti na izbor istraživača koji će biti angažovani.
Imajući u vidu da je navodna nezakonitost poslovanja kompanije Rio Tinto teza koju advokat Đorđević istrajno ponavlja, kompanija ga poziva da, ukoliko zaista poseduje dokaze na koje se poziva iznoseći te tvrdnje, iste predstavi nadležnim institucijama i da pravnim sredstvima pokuša da dokaže istinitost sopstvenih tvrdnji. Sve drugo je samo nastavak teatralnog privlačenja medijske pažnje iznošenjem nepotkrepljenih optužbi u čemu mi kao kompanija nećemo učestvovati.
Na sličan način, naučna savetnica Dragana Đorđević već na samom početku izlaganja iznosi apsolutno neistinite informacije koje se odnose na navodnu protivzakonitost usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Jadar“, odnosno na to da naša kompanija nema idejno rešenje projekta. Dok je PPPPN bio na snazi izrađena su Idejna rešenja za postrojenje za preradu rude i deponiju industrijskog otpada u svemu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i na osnovu njih su izdati lokacijski uslovi od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Upravo ova idejna rešenja, kao i Idejni projekti čija je izrada usledila poslužili su kao osnov za izradu Radnih nacrta studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu. Kako se projektovanje u domenu rudarstva sprovodi prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanja, kao polazni osnov za izradu Radnih nacrta studija o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu korišćena je Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora – Jadar.
Objavljivanje radnih nacrta ne predstavlja početak zvaničnog procesa javnog uvida, niti redovne procedure procene uticaja na životnu sredinu. Ne postoji ni jedna zakonska prepreka za njihovo objavljivanje u ovom obliku, a reč je o preliminarnim dokumentima čija
je svrha da na objektivan način informišu lokalnu i opštu javnost o svim mogućim uticajima projekta na životnu sredinu koji su do sada identifikovani. Da bi kompanija bila u prilici da kroz redovni zakonski postupak predstavi konačne verzije studija, bilo bi neophodno da Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ bude na snazi. Prema zakonskoj proceduri, nakon toga, državni organi utvrđuju obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 meseci da studije ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid.
Gospođa Đorđević dalje tvrdi da radni nacrti studija koje je kompanija predstavila nisu validni budući da se ne radi o jedinstvenom dokumentu. „Jadar“ je složen projekat koji osim podzemnog rudnika obuhvata postrojenje za preradu rude na površini kao i deponiju za odlaganje industrijskog otpada koji nastaje preradom rude. Projekat bi se zato razvijao u fazama. Razvoj različitih delova projekta odvijao bi se na osnovu različitih zakona (Zakon o rudarstvu i Zakon o planiranju i izgradnji), odnosno za ishodovanje dozvola nadležna su različita ministarstva. Zbog toga, za potrebe projekta „Jadar“ planirana je izrada tri glavne međusobno povezane studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ipak, napominjemo da svaki od nacrta prikazuje sve prepoznate kumulativne uticaje celokupnog projekta bez ikakvog prikrivanja.
To se jednostavno može uvideti temeljnim pregledom objavljenih radnih nacrta studija, koje su razvijali multidisciplinarni timovi na osnovu opsežnih istraživanja koja su sprovedena tokom šest i po godina. U vezi sa tim, napominjemo da radni nacrti studija sadrže sve parametre za koje gđa Đorđević ističe da bi trebalo da budu obavezni deo svake studije uključujući tehnološke, meteorološke, kao i podatke o stanju svih parametara životne sredine. Činjenica da gđa Đorđević bez ikakvih dokaza ističe ovo, baš kao i navodnu neadekvatnost mera za ublažavanje uticaja na životnu sredinu, pokazuje da očito nije pročitala radne nacrte studija koje kritikuje, budući da su u njima jasno prikazane sve mere za ublažavanje uticaja uključujući i mere za suzbijanje prašine sa svih površina koje imaju potencijal za emisiju prašine. Modelovanje rasprostiranja prašine sadržano u radnim nacrtima studija jasno pokazuje da njena koncentracija eksponencijalno opada do razdaljine od 500 m od granice kompleksa nakon čega bi bila u skladu sa zadatim graničnim vrednostima. Samim tim prašina ne bi uticala na lokalne useve u okolini projekta ili na domaćinstva u njegovom okruženju. Samim tim, tvrdnja da će se prašina sa toksičnim česticama raznositi desetinama, stotinama pa i hiljadama kilometara je potpuno neutemeljena i netačna.
Na jednako paušalan način, naučna savetnica Dragana Đorđević bez jasne argumentacije ističe da bi projekat ugrozio podzemne vode u dolini Jadra. Ovo je potpuno netačno jer je projekat „Jadar“ osmišljen tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa o zaštiti životne sredine. Važna karakteristika projekta „Jadar“ je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370
do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.
Posebna pažnja bi bila posvećena sprečavanju mešanja voda različitih dubina, odnosno slanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi. Sva voda koja bi se izvukla iz podzemnog rudnika tokom rada bila bi skupljena u posebno izrađenim vodosabirnicima, posle čega bi se, nakon što prođe kroz proces prečišćavanja, koristila u proizvodnom procesu ili po potrebi, povremeno ispuštala u reku Jadar, u skladu sa svim zakonskim zahtevima za kvalitet vode.
Planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda. Ta postrojenja zajedno sa posebnim bazenima za čuvanje otpadnih voda, imaju dovoljan kapacitet da se spreči neželjeno ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnijim okolnostima. Ova postrojenja koristila bi moderne i pouzdane metode prečišćavanja (reverzna osmoza i ultrafiltracija). Sva količina vode koja bi bila višak, bila bi prečišćena prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi Evropske unije pre ispuštanja u reku Jadar. Na primer, toj vodi će se dodavati neophodni minerali pre ispuštanja, da bi se osigurala njena sigurnost za živi svet u rečnim tokovima i kvalitet koji odgovara kvalitetu vode u reci Jadar. Pored toga, planirana deponija i odlagalište stenskog materijala imali bi višeslojne hidroizolacione sisteme i drenaže kako bi se izbeglo bilo kakvo curenje i time smanjio mogući uticaj na podzemne i površinske vode.
Konačno, naučna savetnica Đorđević iznosi i tvrdnju da je za potrebe stranih investitora modifikovana domaća regulativa u pogledu graničnih vrednosti koncentracija u zemljištu za element bor. Kompanija ovom prilikom poziva naučnu savetnicu Đorđević da javnosti jasno i nedvosmisleno predstavi dokaze o tome, budući da prema našim saznanjima bor ni u prethodnim verzijama Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018 i 64/2019) nije bio uključen kao element koji se prati ili za koji su propisane remedijacione vrednosti.
Na sličan način profesor Slobodan Vukosavić iznosi tvrdnju da lokalnoj zajednici nisu pružene garancije da realizacija projekta neće dovesti do ugrožavanja životne sredine. Ponavljamo da je kompanija u više navrata istakla da bi bila potpuno odgovorna za primenu mera zaštite životne sredine. Svi podaci o uticaju na životnu sredinu bili bi javno objavljeni na internet stranici kompanije, što je praksa koju Rio Tinto primenjuje kada je reč o drugim operacijama u svetu. Pored toga, nadležne državne institucije bi vršile zakonski nadzor rada kompanije. Takođe je već istaknuto da bismo podsticali i podržavali učešće lokalne zajednice u nezavisnom praćenju uticaja projekta na vodu, vazduh, zemljište/tlo, biodiverzitet i kulturno nasleđe. Troškove nezavisnog praćenja snosila bi kompanija, ali ne bi uticala na način korišćenja dodeljenih sredstava. Lokalnoj zajednici bilo bi omogućeno da
angažuje nezavisne stručnjake koji bi koristili savremenu mernu opremu i pridržavali se međunarodnih metodoloških standarda praćenja i izveštavanja. To znači da bi se praćenje koje vrši kompanija, i praćenje koje nezavisno vrši lokalna zajednica odvijali uporedo. U slučaju bilo kakvih neslaganja, kompanija bi preduzela hitne mere da bi osigurala potpunu usklađenost sa zakonskim zahtevima i standardima EU. Pored toga, kompanija je spremna da podrži i uspostavljanje nezavisnog ekspertskog nadzornog odbora koji je osmišljen tako da osigura da kompanija posluje u skladu sa najvišim standardima integriteta, transparentnosti i odgovornosti.
Kritikujući predložena rešenja za odlaganje otpada Profesor Vukosavić navodi primere štetnih uticaja rudarskih deponija nastalih pre 2.500 godina odnosno u srednjem veku. Ovakvo poređenje je u potpunosti neprimereno imajući u vidu da su tehnologija i inženjerska rešenja za upravljanje otpadom u protekla dva milenijuma najblaže rečeno veoma napredovali. Samim tim je i teza o dugoročnoj štetnosti bilo kakve deponije koja se ilustruje takvim primerima nenaučna.
Profesor Vukosavić dalje kao pozitivne primere ističe praksu iz Kine koja podrazumeva da se jalovina i otpad u formi paste ponovo vraćaju u podzemni rudnik. Pozdravljamo takvu konstataciju, ali sa žaljenjem primećujemo da profesor Vukosavić u potpunosti propušta da pomene da je apsolutno isto rešenje predviđeno i na projektu „Jadar“ što je opisano u radnom nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu za deponiju industrijskog otpada. U tom dokumentu jasno je navedeno da je predviđeno da bi se više od 50% otpada koji bi nastao preradom rude iskoristilo u izradi paste za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku. Pored toga, mi i dalje istražujemo mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama kao što su proizvodnja stakla, cementa, građevinskih materijala, poljoprivreda i putogradnja, a sa ciljem dodatnog smanjenja ukupne količine otpada i njegove ekološki održive upotrebe.
Profesor Vukosavić takođe, bez ikakvog valjanog dokaza iznosi procenu da bi u slučaju početka rada projekta u proseku svakoga dana dolazilo do prevrtanja jedne cisterne kojom bi se do kompleksa transportovala sumporna kiselina. Ovakve ocene su u potpunosti paušalne i neutemeljene. Možemo da garantujemo da ćemo prilikom izbora prevoznika koji bi vršio transport sumporne kiseline insistirati na najstrožim mogućim bezbednosnim standardima. Za potrebe planiranja projekta „Jadar“ urađene su dve studije koje predviđaju bezbedno povezivanje sa postojećom železničkom mrežom. Osim toga, izvršena je i rekonstrukcija železničkih koloseka ili različitih pravaca koji bi se prema postojećem planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma – Brasina i Niš – Zaječar), čime su povećani sveukupna bezbednost i kapacitet. Kompanija takođe može da garantuje da bi se sumpornom kiselinom rukovalo u skladu sa domaćim zakonima i najstrožim bezbednosnim standardima.
Ponavljamo da poštujemo pravo svakog pojedinca i člana akademske zajednice da analizira i kritikuje projekat „Jadar“. U interesu javnosti, očekujemo da ta kritika bude konstruktivna, bazirana na činjenicama i naučnim dokazima, a ne na netačnim i neutemeljenim tvrdnjama
kojima se javnost zastrašuje i dovodi u zabludu. Upravo zato, kompanija je nedavno i objavila radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu da bi javnosti predstavili naučne činjenice prikupljene istraživanjima koje je tokom šest i po godina sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Na taj način želimo da javni dijalog o projektu „Jadar“ bude zasnovan na činjenicama naspram politizovane debate koja se bazira na dezinformacijama i lažnim vestima u kojoj su gosti emisije „Utisak nedelje“ 23. juna uzeli aktivno učešće.
