Prihvatajući činjenicu da se Rio Tinto, kao druga najveća svetska rudarska korporacija, nije osmelio da delegira svoje najreprezentativnije svetske i/ili domaće predstavnike, da u javnoj debati, u Utisku nedelje, iznese svoje stavove i odgovori na iznete tvrdnje o nezakonitom poslovanju u Srbiji, prinuđen sam da ovim obraćanjem javnosti odgovorim na navode sadržane u reakciji Kompanije, objavljenoj dana 27.6.2024. godine.
Tvrdnjom da rudarska isplaka (nastala bušenjem prilikom geoloških istraživanja) do početka 2020. godine nije smatrana rudarskim otpadom, Rio Tinto je namerno i grubo obmanuo javnost Srbije. Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz daleke 2011. godine propisivao je, između ostalog, da je rudarski otpad „(…)otpad nastao prilikom geoloških istraživanja(…)“. Na identičan način, pojam rudarskog otpada definisan je i u kasnijem, sada važećem Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Imajući u vidu da je Rio Tinto, preko svoje filijale Rio Sava Exploration, od početka radova na primenjenim geološkim istraživanjima u Srbiji, generisao rudarsku otpadnu isplaku, verovatno u količinama koje se mere desetinama hiljada kubnih metara, kao i da je priznao da je ovim rudarskim otpadom „upravljao“ tako što ga je odlagao na deponiju u Loznici, ukazuje se i da je zakonom iz 2011. godine, a praktično identična odredba je sadržana i u važećem zakonu, bilo propisano da se „Odlaganje i upravljanje rudarskim otpadom vrši na osnovu dozvole za upravljanje otpadom koja se izdaje u skladu sa Planom upravljanja otpadom i drugom pratećom dokumentacijom (…)“.
Ne samo da je kompanija nezakonito, bez dozvola, „upravljala“ rudarskim otpadom u periodu važenja ranijeg zakona- ona je to nastavila i nakon što je na snagu stupio sada važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Iako se poziva na datum stupanja na snagu novog zakona (1.1.2020. godine), Rio Tinto je sakrio od javnosti činjenicu da je ovaj zakon donet 2017. godine i da je predvideo period prilagođavanja u trajanju od skoro tri godine! Rio Tinto je imao rok od tri godine da se obrati nadležnom ministarstvu i razjasni domete primene novog zakona i podzakonskih akata (ako im je išta bilo nejasno). Suprotno, Rio Tinto se ministarstvu obratio godinu dana nakon što je zakon stupio na snagu- sve vreme bušeći istražne bušotine bez dovole i plana upraljanja otpadom i deponujući rudarski otpad na deponiju u Loznici. U tom periodu, prema podacima Agencije za privredne registre, Rio Tinto je na geološka istraživanja potrošio 196.409.000,oo dinara (u 2020.) i 23.269.000,oo dinara (u 2021. godini).
Kako je do pouzdanih podataka o karakterizaciji rudarske otpadne isplake, kao opasnog ili neopasnog otpada, nemoguće doći, jer Rio Tinto krije navedene podatke, kompanija je, ipak, nešto od podataka morala dostaviti tokom svog poslovanja. U Elaboratu o rudnim rezervama kompanije navodi se da se podzemne vode u zoni rudnog tela odlikuju visokim sadržajem rastvorenih materija kao i da je visok sadržaj bora i litijuma u podzemnim vodama karakterističan samo za ovo ležište. Navodi se da se među mikrokomponentama izdvajaju arsen, bor, litijum i gvožđe. Daju se i neke
vrednosti koncentracija ovih materija u podzemnim vodama: koncentracija bora u ispitivanim podzemnim vodama kreće se do vrednosti do 5179 mg/l (bušotina broj JDRHG022PZ), dok su u samom ležištu u opsegu od 1000 mg/l do 4500 mg /l. Maksimalna koncentracija bora u podzemnoj vodi iz breče iznosi 1244 mg/l (bušotina br. JDRHG030-TW). Sa druge strane, koncentracija litijuma u zoni rudnih tela kreće se u rasponu od 140- 400 mg/l a najviša koncentracija od 1275 mg/l je zabeležena u uzorku iz bušotine JDRHG017PZ. U podzemnim vodama sedimenata jezerske serije arsen je detektovan u 84% uzoraka iz bušotina lociranih u okviru i nizvodno od ležišta. Najviša koncentracija arsena od 6290 mikrograma po litru detektovana je u uzorku iz bušotine JDRHG015PZ.
Ovi uzorci podzemnih voda, na koje se informativno ukazuje, su izvađeni tokom bušenja, uz upotrebu rudarske isplake, koja se, prolaskom kroz bušotinu kontaminira i postaje rudarski otpad (videti: Stručni rad „Rudarski otpad“, autor prof dr Dinko Knežević, takođe ekspert Rio Tinta, i ostali, Rudarsko- geološki fakultet u Beogradu). Javnost ima interes da zna da Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada propisuje, na primer, da maksimalna dozvoljena koncentracija bora u otpadnoj vodi (u konkretnom slučaju bi se moglo raditi o podzemnoj vodi iz zone rudnog tela, koja se prilikom bušenja meša sa rudarskom isplakom) iznosi 100 mg/l, što je deset do pedeset puta manje od izmerenih koncentracija bora u bušotinama! Kada koncentracija bora u otpadnoj isplaci pređe navedenih 100 mg/l- navedeni otpad postaje opasan otpad!
Zbog prethodno navedenih činjenica, tvrdnja kompanije- da isplaka nastala istražnim bušenjem nije opasan otpad- nije proverljiva jer kompanija krije podatke o analizama otpadne rudaske otplake.
S obzirom na priznanje Rio Tinta, da je rudarsku otpadnu isplaku odlagao na deponiju u Loznici, ukazuje se i na sledeće: deponija u Loznici, po odredbama Zakona o upravljanju otpadom, predstavlja nesanitarnu deponiju- smetlište, na koje se odlaže otpad u polukontrolisanim uslovima, pri čemu telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisima (na primer, nema vodonepropusni sloj, nema drenažni sistem za odvođenje otpadnih voda i sl). Uredbom o odlaganju otpada na deponije propisano je da se ova uredba „ne primenjuje na odlaganje svih vrsta rudarskog otpada koji su rezultat istraživanja, eksploatacije, pripreme i skladištenja mineralnih sirovina.“ Dakle, odlaganje rudarskog otpada na komunalnu deponiju je strogo zabranjeno!
Nedvosmisleno proizilazi da Rio Tinto preko svoje filijale u Srbiji nije imao pravo da rudarski otpad odlaže na nesanitarnu deponiju- smetlište komunalnog otpada u Loznici.
Saopštenje kompanije: da su tečnu otpadnu rudarsku otplaku deponovali u bazene na nesanitarnoj komunalnoj deponiji u Loznici, čekali da isparenja ispare u vazduh (i pluća Lozničana, prim. aut.), da bi suvi ostatak potom prosipali po deponijibez dozole i plana upravljanja rudarskim otpadom- nalaže hitnu reakciju tužilaštva i policije i, u najmanju ruku, privođenje odgovornih lica kompanije i komunalnog preduzeća u Loznici, pa i dok je izvršni direktor Projekta Jadar, Čed Bluvit, kao najodgovornije lice kompanije, još u Srbiji!
Rio Tinto u Srbiji krije sve relevantne podatke o svom poslovanju, uključujući i 23.000 dokumenata, za koje tvrdi da su bili osnov za izradu tzv. nacrta studija uticaja na životnu sredinu Projekta Jadar. U odgovoru na brojne zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, odgovor Rio Tinta nadležnom ministarstvu je sledeći (citat): „Rio Sava dostavlja generalno obrazloženje zašto je neophodno uskratiti pristup bilo kojim traženim informacijama koje se odnose na bilo koje podatke ili
dokumentaciju sačinjenu ili pribavljenu od strane Društva u vezi sa izvođenjem geoloških istraživanja, nameravanom eksploatacijom i svim drugim aktivnostima preduzetim u cilju razvoja „Projekta Jadar od strane Društva“ (…) „Jasno je da bi otkrivanjem traženih informacija za Rio Savu nastupile teške pravne, materijalne i druge posledice, a koje Rio Sava ne bi bila u mogućnosti da otkloni ili nadoknadi jer bi, između ostalog, Rio Sava potencijalno bila u potpunosti sprečena da pribavi dalja odobrenja potrebna za implementaciju projekta Jadar“ (…) „U slučaju da Ministarstvo odluči da dostavi trećem licu podatke koji su označeni kao poslovna tajna, uspostavila bi se praksa koja bi negativno uticala na čitavu rudarsku industriju u Republici Srbiji, bez obzira na to da li se radi o kompanijama u državnom ili privatnom vlasništvu.“
Kompanija, dakle, tvrdi da bi obelodanjivanjem podataka došla u opasnost da ne dobije potrebne dozvole! Moramo se zapitati: Šta krije Rio Tinto? Što je, u tajnoj dokumentaciji kompanije, toliko opasno da bi moglo da ugrozi dobijanje dozvola za Projekta Jadar!
Dakle, poslovna politika Rio Tinta u Srbiji, otvoreno i drsko nipodaštava sistem srpskih propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značajaneskrivenim ignorisanjem važećih zakona!
Uzimajući u obzir ovakav stav Rio Tinta, medijski pozivi kompanije na široku javnu i stručnu debatu o Projektu Jadar su izraz ismevanja celog jednog naroda i ruganje naučnicima od kojih se traži da se uključe u stručnu debatu o kvalitetu tzv. nacrta studija o proceni uticaja, na kojima već na prvoj strani piše (citat):
„Nijedna izjava niti garancija se ne daje, eksplicitno ili implicitno, u vezi sa sadržajem ovog nacrta, uključujući, ali ne ograničavajući se na tačnost, adekvatnost, vreme, potpunost i /ili pouzdanost sadržaja predstavljenog u ovom nacrtu.(…)
Ovaj nacrt i njegovo objavljivanje od strane Rio Sava Exploration d.o.o. nije i ne može se smatrati, eksplicitno ili implicitno, kao poziv, ponuda, obećanje ili obaveza bilo koje vrste od strane Rio Sava Exploration d.o.o. kao ni bilo koje zainteresovane strane.“
Dakle, o čemu zainteresovana i stručna javnost Srbije treba da se izjašnjava: o nacrtima studija od čije tačnosti, pouzdanosti i potpunosti se ograđuje i sam Rio Tinto?! Pri čemu stručnoj javnosti zabranjuje uvid u dokumentacionu osnovu za izradu ovih internih nacrta!? Bez ikakvih garancija da ono što piše u ovim studijama odgovara sadržini stručne dokumentacije i analizama koje su radili srpski fakulteti, instituti i neimenovani stručnjaci, čija je imena Rio Tinto takođe zaštitio poslovnom tajnom. Baš kao što je poslovnom tajnom zaštitio i ime šefa katedre za pedologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prof. Đorđevića- koji, nije ni pitan, niti je učestvovao u izradi Pedološke studije koju je ovaj fakultet izradio za račun kompanije. S tim u vezi, tvrdnje Rio Tinta- da profesor Đorđević nije učestvovao u izradi studije i nije potpisnik konačne Pedološke studije- su tačne. Jer on nije radio ovu studiju. Ali je u dokumentaciji o izradi ove studije navedeno njegovo ime. I da to nije razotkriveno i obelodanjeno (nakon više od godinu dana borbe sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Rio Tintom, koji je, ugovorom sa fakultetom, imena angažovanih naučnika proglasio tajnom), u spisima Projekta Jadar bi stajala referenca prvog čoveka katedre za pedologiju ovog fakulteta! Činjenice na koje se ukazuje dovode u sumnju verodostojnost ove i svih drugih studija koje su rađene za Projekat Jadar. Ostaje opravdana sumnja da ovo nije usamljen slučaj jer Rio Tinto krije podatke o imenima naučnika koji su radili na Projektu. Da li, i koliko srpskih naučnika, poput profesora Đorđevića, ne zna da je radilo na studijama o Projektu Jadar, jednom će se možda i saznati. Moja kancelarija ima podatke barem za još jednog.
Moguće je da se bliži poslednji trenutak da Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, druge involvirane visokoškolske ustanove u Srbiji, kao i časni profesori, braneći etička načela i principe, izađu u javnost i usprotive se daljem srozavanju standarda poslovanja svojih fakulteta i instituta- na šta su ranije, voljno ili nevoljno, pristali ili se, prosto, nisu usprotivili!
Poslednji je trenutak i da se Univerzitet u Beogradu izjasni: da li je poslovni angažman profesora Mašinskog fakulteta Aleksandra Jovovića- Šefa tima za izradu studije uticaja na životnu sredinu kompanije Rio Tinto u Srbiji, koji je istovremeno i član stalnog sastava Tehničke komisije za ocenu studija o proceni uticaja na životnu sredinu Ministarstva zaštite životne sredine (koja Komisija bi cenila i studiju uticaja na životnu sredinu za Projekat Jadar)- u skladu sa osnovnim etičkim i profesionalnim principima koji su obavezujući za profesore Beogradskog univerziteta? Stidi li se Univerzitet, bar malo?
Umesto zaključka:
Istragom američke Komisije za vrednosne papire i berzu u vezi sa kršenjem Zakona o korupciji u inostranstvu, koju je Komisija sprovela zajedno sa Komisijom za vrednosne papire i ulaganja Australije, australijskom Saveznom policijom i Odeljenjem za ozbiljne prevare Velike Britanije, utvrđeno je da je 2011. godine Rio Tinto, preko svojih menadžera u Gvineji, isplatio iznos od 10.5 miliona dolara izvesnom konsultantu koji je od tog novca pokušao da izvrši neprimerenu isplatu u iznosu od najmanje 822 hiljade dolara visokom funkcioneru Vlade Gvineje, kako bi Rio Tinto zadržao rudarska prava.
Izvršni generalni menadžer filijale Rio Tinta na Gvineji, u periodu od 2011. do 2017. bio je gospodin Čed Bluvit, šef Projekta Jadar! Prema podacima sa LinkedIn profila gospodina Bluvita, on je u Gvineji bio zadužen za pregovore sa Vladom Gvineje, radi obezbeđenja ključnih uslova za izgradnju rudnika u vidu pribavljanja dozvola, pitanja raseljavanja stanovništva i sl.
Rio Tinto je, bez priznanja ili poricanja optužbi, platio kaznu u iznosu od 15 miliona dolara.
Kao karijerni advokat, nikada nisam izneo nijedan podatak, tvrdnju niti sumnju za koju nisam imao dokaz u vidu dokumentacije ili su takvi zaključci proizilazili iz slova zakona. Zbog toga ostajem u svemu pri izrečenim tvrdnjama da brojni dokazi ukazuju da kompanija Rio Tinto, preko svoje filijale u Srbiji, kompanije Rio Sava Exploration, godinama unazad, sistemski krši propise naše države. Moja kancelarija će, kao punomoćnik Pokreta Marš sa Drine, u saradnji sa advokatskim kancelarijama iz sveta, nastaviti da istražuje poslovanje Rio Tinta, radeći u skladu sa svojima najboljim znanjima, u interesu naroda i građana Srbije.
Sreten Đorđević advokat
