Više od sto hiljada ljudi potpisalo je onlajn peticiju protiv rijaliti emisija koje su ovih dana najzastupljeniji televizijski žanr na domaćim komercijalnim kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
Iz istog razloga, prvog dana septembra na Trgu republike u Beogradu okupila se grupa mladih koja je uz zvuke klasične muzike javnosti uputila poruku „Hoćemo kulturu, a ne rijaliti“.
Peticija „protiv bluda, nemorala, šunda, kiča, zaglupljivanja naroda i propagiranja pogrešnih vrednosti“ prikupila je do sada ubedljivo najveći broj potpisa na specijalizovanom portalu peticije24.com.
Od stotinak onlajn peticija koje su na ovom portalu potpisivane u prethodnih pet godina, najveći broj ima tek nekoliko hiljada glasova, a peticija slične sadržine iz 2013, koja se zalagala za gašenje „Farme” i „Velikog brata”, privukla je samo hiljadu i četiri stotine potpisnika.
Simboličan protest mladih i dobar odziv potpisivanju peticije obradovao je deo populacije koja je iskreno zabrinuta i zapitana nad budućnošću našeg, već dugo, teško obolelog društva. Možda ipak nismo svi moralno mrtvi, možda među mladima ima snaga koje mogu da se odupru onima koji zarad profita omogućavaju da nam primitivizam, vulgarnost, nasilje, polusvet iz TV ekrana nadire u domove i tako nepovratno menja moralnu supstancu i vrednosni kod čitavog društva.
Da li se i kako se naše društvo može odupreti ovoj najezdi negativnih uticaja koji dolaze iz medija? Koliko su uopšte delotvorne ovakve peticije i kakvi se efekti mogu očekivati od sledećih koraka koji se najavljuju, kao što je prikupljanje potpisa na ulici (a ne samo onlajn) ili protestovanje ispred sedišta Regulatornog tela za elektronske medije (REM ranije RRA)? Postoji li nešto što bi u kraćem roku moglo biti delotvornije?
Postoji.
Predlažem dve stvari.
Žalite se REM-u.
Kada bi se bar hiljaditi deo potpisnika peticije iz dana u dan žalio nadležnom Regulatornom telu za elektronske medije zbog sadržaja rijaliti emisija, ono bi bilo prinuđeno da reaguje, što bi u krajnjem ishodu moglo da dovede i do izricanja neke od mera.
A mere podrazumevaju opomene, upozorenja, privremene zabrane emitovanja, ali i oduzimanje dozvole.
Pritužbe se mogu slati direktno preko sajta REM ili uz pomoć portala publika.rs, koji je napravljen baš da bi građanima pomogao da se žale na televizijske programe koji sadrže nasilje, govor mržnje, kojima se ugrožavaju ljudska prava i ljudsko dostojanstvo i koji štete razvoju dece i maloletnika.
A u rijalitima ima svega od navedenog!
Da ne bude nesporazuma, pritužbe građana uopšte nisu potrebne da bi REM reagovao u slučaju kada televizije ne poštuju obaveze koje se odnose na programske sadržaje i na uslove pod kojima su dobile dozvolu za emitovanje. Naprotiv, to je dužnost i obaveza ovog tela. Ono zato i postoji. Između ostalog da kontroliše rad televizija, da reaguje ako krše zakon, da postupa po prijavama građana.
Ali, REM to uporno ne radi.
Ćuti, ne reaguje, ne objašnjava javnosti ni kakva je njena uloga u kontroli medija. Većina građana, na primer, ne zna ni kome ni kako može da se žali na neprikladne programe. REM ih o tome nikada nije obavestio na adekvatan način, a morao je.
A kada građanin i pošalje žalbu ovom telu, po pravilu ostaje bez informacije o daljoj sudbini te prijave, o tome da li će biti uvažena, da li će dovesti do neke promene.
Dakle, ako želite da utičete na to da rijaliti programi ne dominiraju televizijskim ekranima, posetite ova dva sajta i pišite prijave. Što češće i što više, to bolje!
Tražite da se što pre donese pravilo da programi neprikladni za mlađe od 12 godina smeju da se emituju samo posle 21 čas. Kao i da se rijaliti programi uzrasno kategorizuju za starije od 18 godina.
Trebalo bi pokrenuti snažnu kampanju ka REM-u u kojoj bi se od ovog regulatornog tela tražilo da hitno unapredi svoj Pravilnik o zaštiti maloletnika, donet marta 2015.
Ključni zahtev bi bio da se doda odredba da se programi označeni sa „12“ mogu emitovati posle 21h (tekst u kome je iznet ovaj predlog objavljen je na Cenzolovci početkom juna, pogledati: „Sunovrat jednog društva: Brutalno nasilje i rijaliti u terminu dečjeg programa“.
Time bi se onemogućilo da se rijaliti programi emituju tokom dana, kao što je sad slučaj. REM bi trebalo da donese i posebno obavezujuće uputstvo za emitere da rijaliti programe, kakve trenutno gledamo na domaćim televizijama, označavaju sa „18“, čime bi se obezbedilo da ovi programi budu u etru od 23 do 6 časova.
U ovoj kampanji, u kojoj bi se od REM-a zahtevalo da odmah unapredi svoju regulativu, odlučujući pritisak trebalo bi da izvrše strukovna udruženja, organizacije roditelja, kompletan nevladin sektor. Naravno, uvek je važan i angažman građana, i u tom smislu svaka peticija koja ima konkretan i ostvarljiv cilj više je nego dobrodošla.
Zahtev aktuelne peticije da se „zabrani javno emitovanje“ rijaliti emisija ili „bar emitovanje na nacionalnim frekvencijama“ postavljen je suviše široko i za njegovo ostvarenje potrebno je mnogo međukoraka različitih aktera, što znači da zahteva i dosta vremena.
Emisije je nemoguće tek tako zabranjivati, makar one bile i rijaliti programi, a zahtev da se nešto zabrani po pravilu stvara otpor i nudi validan kontraargument da bi to bilo ugrožavanje slobode izražavanja.
Ovako postavljen zahtev u peticiji, koju je potpisalo više od sto hiljada ljudi, omogućio je ljudima iz Saveta REM (koji su, pored samih medija, najodgovorniji za sveprisutnost rijaliti emisija) da se iz ove situacije elegantno izvlače, uz objašnjenja da ne može ništa da se zabranjuje bez pravnog osnova, da bi morao da se menja zakon, što mogu da urade samo poslanici u Skupštini itd.
Prema navodima jednog portala, o čijem kredibilitetu ne znam mnogo, čelni čovek Saveta REM rekao je da su oni „potpuno nemoćni“ kada je u pitanju aktuelni zahtev javnosti da se neprimereni rijaliti programi uklone sa TVekrana.
Pa da li je to zaista tako? Da li je tačno da REM nema mehanizme da spreči prikazivanje rijalitija bar u dnevnom i ranovečernjem terminu na četiri kanala sa nacionalnom frekvencijom?
Sudeći po onome što piše u zakonu, nije.
REM i te kako ima zakonskog osnova da odmah reaguje i izrekne odgovarajuće mere. I to iz sledećih razloga:
Zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli (videti član 24 i član 28 Zakona o elektronskim medijima /ZEM/, kao i Pravilnik REM-a o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga).
Sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju dobile su dozvole kao emiteri celokupnog programa i dužne su da imaju žanrovski raznovrstan program (informativni, obrazovni, kulturni, naučni, sportski, zabavni itd.), što znači da krše pravila ukoliko dominira jedna vrsta programa, u ovom slučaju rijaliti i zabavni programi.
Tendencija smanjenja programske raznovrsnosti na komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom primetna je već godinama, o čemu svedoče i dokumenti REM-a.
Smanjenjem programske raznovrsnosti ugrožava se i poštovanje medijskog pluralizma, standarda koji ima centralno mesto u evropskoj medijskoj regulativi.
Ako se na četiri od pet TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću emituju rijaliti programi, pri čemu je na nekim kanalima to i dominantna vrsta programa, može se govoriti o ozbiljnom narušavanju obaveze da u ponudiTV stanica budu raznovrsni medijski sadržaji.
Zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj (videti članove 28, 47, 50 i 68 Zakona o elektronskim medijima).
RRA/REM može da kazni emitera, uključujući i to da mu privremeno zabrani emitovanje ili oduzme dozvolu ukoliko je on povredio neku od obaveza koje se odnose na sadržaj programa koji prikazuje, a koje su navedene u članovima 47–71 Zakona o elektronskim medijima (ZEM).
To konkretno znači da emiter može biti kažnjen ako, na primer, ne doprinosi podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana (član 47, stav 3 ZEM) ili ne poštuje ljudska prava i dostojanstvo ličnosti, što uključuje i zaštitu dece i maloletnika (član 50, 68 ZEM).
U zakonu se precizira da sadržaji koji mogu da škode moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika ne treba da budu dostupni preko radija i televizije, izuzev ako se prikazuju u terminu kada ih maloletnici po pravilu ne prate, ili su zaštićeni tehničkim postupkom, što znači da se prikazuju na plaćenim kanalima i može im se pristupiti pomoću šifre.
Dakle, kada bi hteo da zaštiti bar decu i maloletnike od terora rijaliti gliba i protera ga u noćni termin, REM bi to lako mogao da učini. Bila bi mu potrebna eventualno jedna sednica Saveta i malo administrativnog rada.
Ograničenje emitovanja ovog programa na termine posle 23 sata, bio bi prvi korak u raščišćavanju rijaliti nereda. Kada se to učini, valja nastaviti sa nastojanjima da se takvi programi sa nacionalnih televizija presele na plaćene kanale sa uslovnim pristupom. Tek kada dođemo do te stepenice, moći će da se prihvati naizgled simpatičan argument „ako vam se ne sviđa, promenite kanal“ koji, reklo bi se, najčešće koriste oni koji bi trebalo da ponude rešenja, a nemaju ih.
S obzirom na to da na četiri od pet kanala sa nacionalnom pokrivenošću imamo rijaliti programe, ovaj argument je trenutno praktično neprimenljiv. Možemo da menjamo kanale koliko hoćemo, od rijalitija ne možemo pobeći!
